Usluge

Za Vas izrađujemo:

  •  DOKUMENTACIJU ZA IZDAVANJE DOZVOLE ZA NAROČITO OPASNE HEMIKALIJE:
  1. Za obavljanje delatnosti prometa naročito opasnih hemikalija distributeru koji nije uvoznik, proizvođač odnosno dalji korisnik
  2. Za korišćenje naročito opasnih hemikalija fizičkom licu
  • DOKUMENTACIJU NEOPHODNU ZA ISHODOVANJE DOZVOLA ZA RAD KOJA UKLJUČUJE SLEDEĆE:
  1. Pomoć investitorima prilikom odabira lokacije – pribavljanje Informacije o lokaciji koja sadrži podatke o mogućnostima ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, na osnovu planskog dokumenta;
  2. Ishodovanje Lokacijskih uslova/dozvole;
  3. Izradu liste dokumentacije i projekata koje je potrebno dostaviti nadležnim organima;
  4. Konsultantske usluge na pripremi i izradi zahteva za ishodovanje uslova i rešenja nadležnih organa i organizacija (komunikacija sa nadležnim organima i zastupanje investitora pred istim): uslove Zavoda za zaštitu prirode, uslove za priključenje na elektro mrežu, uslove za dobijanje vodne dozvole i sl.;
  5. Ishodovanje vodne dozvole;
  6. Ishodovanje Upotrebne dozvole i sl.

ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

Procena uticaja na životnu sredinu

Procena uticaja projekta na životnu sredinu jeste preventivna mera zaštite životne sredine zasnovana na: izradi studije, sprovođenju konsultacija uz učešće javnosti, analizi alternativnih rešenja, utvrđivanju i predlaganju mera kojima se štetni uticaji mogu sprečiti, smanjiti ili otkloniti.
Predmet procene uticaja su projekti koji se planiraju i izvode, promene tehnologije, rekonstrukcije, proširenje kapaciteta, prestanak rada i uklanjanje projekata koji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu. “Nosilac projekta ne može pristupiti izvođenju projekta bez sprovedenog postupka procene uticaja i saglasnosti nadležnog organa na studiju o proceni uticaja.” (Član 5. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, “Sl. glasnik RS“, br. 135/04, 36/09)
Pored ovih, predmet procene uticaja su i projekti koji su realizovani bez izrade studije o proceni uticaja, a nemaju odobrenje za izgradnju ili upotrebu za koje se radi Studija o proceni uticaja zatečenog stanja na životnu sredinu.

Planovi upravljanja otpadom

Upravljanje otpadom je sprovođenje propisanih mera postupanja sa otpadom u okviru sakupljanja, transporta, skladištenja, ponovnog iskorišćenja i odlaganja otpada, uključujući i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o odlagalištima posle zatvaranja.

Proizvođač otpada dužan je da:

sačini plan upravljanja otpadom i organizuje njegovo sprovođenje, ako godišnje proizvodi više od 100 tona neopasnog otpada ili više od 200 kilograma opasnog otpada (član 26 Zakona o upravljanju otpadom“Sl. glasnik RS“, br. 36/09 , 88/10 i 14/16). Na osnovu istog zakona propisana je obaveza izrade:

      • Planovi upravljanja otpadom za lokalne samouprave i regione

      • Planovi upravljanja otpadom za postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola

Izrada dokumentacije za dobijanje dozvole za upravljanje otpadom

„Za sva postrojenja čija je delatnost upravljanje otpadom i za koja se izdaje integralna dozvola ili dozvola za upravljanje otpadom, priprema se i donosi radni plan postrojenja za upravljanje otpadom.“ (član 16 Zakona o upravljanju otpadom“Sl. glasnik RS“, br. 36/09, 88/10 i 14/16 ).

Operateri postrojenja za tretman otpada (skladištenje, ponovno iskorišćenje i odlaganje otpada) podnose nadležnom organu uz zahtev i propisanu dokumentaciju za izdavanje dozvole. Dozvola za sakupljanje i/ili transport otpada izdaje se licu registrovanom za obavljanje delatnosti sakupljanja, odnosno licu koje ima svojstvo prevoznika u skladu sa zakonima kojima se uređuje prevoz u javnom saobraćaju, odnosno domaćem prevozniku, u skladu sa zakonima kojima se uređuje međunarodni javni prevoz.

Integrisana dozvola – Integrisana kontrola i sprečavanje zagađenja (IPPC)

Predstavlja integrisan pristup kontroli zagađivanja koji podrazumeva svođenje na minimum potrošnju sirovina i energije, sprečavanje ili smanjenje emisija u vazduh, vodu i zemljište, upravljanje otpadom i uzimanje u obzir prekograničnog konteksta.

Integrisana dozvola je odluka nadležnog organa doneta u formi rešenja kojom se odobrava puštanje u rad postrojenja ili njegovog dela, odnosno obavljanje aktivnosti čiji sastavni deo čini dokumentacija sa utvrđenim uslovima kojima se garantuje da takvo postrojenje ili aktivnost odgovaraju zahtevima predviđenim Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine (“Sl. glasnik RS“, br.135/04 i 25/15)

Integrisana dozvola se izdaje za: rad novih postrojenja (od stupanja na snagu IPPC zakona nijedno novo IPPC postrojenje ne može započeti rad bez integrisane dozvole), rad i bitne izmene u radu – postojeća postrojenja su u obavezi da pribave  integrisanu dozvolu do 2020. godine u skladu sa rokovima utvrđenim Uredbom o utvrđivanju programa dinamike podnošenja zahteva za izdavanje integrisane dozvole („Sl. glasnik RS“, br. 108 / 2008). Dozvola se, izuzetno, može odnositi i na prestanak aktivnosti.

- Seveso postrojenja-

Izrada Politike prevencije udesa, Izveštaja o bezbednosti i Plana zaštite od udesa

Operater Seveso postrojenja, odnosno kompleksa u kome se obavljaju aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više opasnih materija, u jednakim ili većim količinama od propisanih, dužan je da dostavi Obaveštenje, odnosno izradi Politiku prevencije udesa ili Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa, u zavisnosti od količina opasnih materija kojima vrši te aktivnosti i da preduzme mere za sprečavanje hemijskog udesa i ograničavanja uticaja tog udesa na život i zdravlje ljudi i životnu sredinu, utvrđene u tim dokumentima (Zakon o zaštiti životne sredine (“Sl. glasnik RS“, br. 135/04, 36/09, 36/09 – dr. zakon, 72/2009 – dr. zakon, 43/2011 – odluka US i 14/2016))

Izrada Plana zaštite od udesa

Privredno društvo i drugo pravno lice koje obavlja aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna  jedna ili više opasnih materija u propisanim količinama, koje upravlja objektima specifične delatnosti sa aspekta povišenog rizika po život i zdravlje ljudi od nesreća i terorističkih aktivnosti, dužno je da preduzme sve neophodne mere za sprečavanje udesa i ograničavanja uticaja tog udesa, na život i zdravlje ljudi i životnu sredinu, u skladu sa članom 72. Zakona o vanrednim situacijama („Sl. glasnik RS“, br. 111/2009, 92/2011 i 93/2012) .

Privredno društvo i drugo pravno lice iz člana 72. napred pomenutog zakona dužno je, uzimajući u obzir delatnost kojom se bavi, vrstu i količinu opasnih materija i objekte koje koristi, da sačini i Ministarstvu unutrašnjih poslova dostavi  Plan zaštite od udesa i da, u skladu sa tim dokumentom, preduzme mere za sprečavanje udesa i ograničavanje uticaja udesa na život i zdravlje ljudi, materijalna dobra i životnu sredinu.

Plan zaštite od udesa izrađuje se u skladu sa Pravilnikom o načinu izrade i sadržaju plana zaštite od udesa („Sl. glasnik RS“, br. 82/2012)  i Metodologijom za izradu plana zaštite od udesa, koja čini sastavni deo ovog pravilnika.

Lokalni ekološki akcioni plan – LEAP

LEAP je osnovni strateško-planski dokument za razvoj i unapređenje životne sredine jedne opštine. On zahteva precizno definisanje najvažnijih problema u oblasti zaštite životne sredine  i daje jasan plan akcija za njihovo rešavanje.

TEMATSKE DELOVE ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE, ENERGETSKA EFIKASNOST, RURALNI RAZVOJ i EKONOMIJA ŽIVOTNE SREDINE U OKVIRU IZRADE STRATEGIJA LOKALNOG ODRŽIVOG RAZVOJA SA AKCIONIM PLANOVIMA

Strategija lokalnog održivog razvoja je najvažniji dugoročni strateško-razvojni dokument svake lokalne zajednice, opštine ili grada.

Svrha izrade strategije lokalnog održivog razvoja za period 2014-2020.godina za opštine u Srbiji bi trebalo da bude usaglašavanje prioriteta razvoja sa svim relevantnim vodećim strateškim dokumentima EU na čelu sa Strategijom Evropa 2020, kao i sa Razvojnom strategijom Republike Srbije do 2020, a u cilju pripreme lokalnih zajednica za konkurisanje za evropske pretpristupne programe i fondove i republička sredstva u budućnosti.

Usvajanje strategije lokalnog održivog razvoja za period 2014-2020, sa donetim akcionim planovima, jedan je od uslova za dostizanje evropskog standarda sektorskog pristupa planiranju i povećanje apsorpcionog kapaciteta subjekata za apliciranje i korišćenje razvojnih sredstava (prema EU Smernicama za strateško planiranje u lokalnim zajednicama).

Jedan od najvećih izvora finansiranja regionalnog razvoja jesu pretpristupni fondovi Evropske unije i razvojne pomoći međunarodne zajednice i ostalih programa EU.

U novom budžetskom periodu EU 2014-2020.godina očekuju se mnogo značajniji pretpristupni fondovi za oblasti zaštite životne sredine, energetske efikasnosti, ruralnog razvoja i zapošljavanja u sektoru životne sredine.

Programi i projekti koji se finansiraju iz ovih sredstava sprovode se u skladu sa odredbama Zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Komisije Evropskih zajednica o pravilima za saradnju koja se odnose na finansijsku pomoć Evropske zajednice Republici Srbiji u okviru sprovođenja pomoći prema pravilima Instrumenta pretpristupne pomoći IPA (Službeni glasnik RS, broj 124/07), kao i dokumentima čije se donošenje i usvajanje predviđa navedenim sporazumom (Zakon o regionalnom razvoju, Službeni glasnik RS, br. 51/2009 i 30/2010, članovi 48. i 49).

Strateški planski dokumenti (strategije, planovi, programi) osnov su za realizaciju koncepta dobrog upravljanja resursima lokalne zajednice i jedan od glavnih mehanizama sprovođenja politike lokalnog razvoja.

Lokalna samouprava (opština ili grad) donosi programe razvoja i stara se o zaštiti životne sredine, donosi programe korišćenja i zaštite prirodnih vrednosti i programe zaštite životne sredine, odnosno lokalne akcione i sanacione planove, u skladu sa strateškim dokumentima i svojim interesima i specifičnostima i utvrđuje posebnu naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine (Zakon o lokalnoj samoupravi, Službeni glasnik RS, br. 129/2007, član 20, alineje 1 i 11; a u skladu sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi).

Izrada strategije podrazumeva i izradu akcionih planova za prioritetne oblasti identifikovane u skladu sa pretpristupnim fondovima EU, koji se otvaraju u 2014.godini. Izrada akcionih planova bi trebalo da učini lokalnu samoupravu konkurentnijom u procesu približavanja evropskim standardima, a kadar obučenijim za korišćenje IPA (instrumenti pretpristupne pomoći) komponenti.

Prvi Akcioni plan se inicijalno određuje za vremenski okvir 2014-2017.godina, i predstavlja matricu prioritetnih predloga projekata sa aktivnostima, rokovima i budžetima.

U pomenutim prioritetnim oblastima strateškog razvoja (zaštita životne sredine, energetska efikasnost, ruralni razvoj i zelena ekonomija) u fokusu će biti socio-ekonomski elementi.

Rad na izradi tematskih delova strategije lokalnog održivog razvoja je kompleksan proces prilagođavanja definisanih evropskih ciljeva specifikumu lokalne zajednice, prepoznavanje i razumevanje adekvatnih trendova i promena, i konačno usaglašavanja strateško planskih dokumenata svih instanci (lokalne samouprave, pokrajine, republike, regiona – npr. Dunavska strategija, EU) zarad ispunjenja obaveznih formalnih uslova za konkurisanje prema evropskim fondovima.

Strategija lokalnog razvoja daje i okvir za dalje budžetsko delovanje lokalne samouprave, između ostalog, i zbog izmena zakona koji se odnose na budžete opština i gradova, jer će lokalne samouprave biti u obavezi da vrše projektno budžetiranje.

Sredstva iz evropskih fondova korisnici moraju trošiti po PRAG proceduri (PRAG je vodič Evropske komisije kroz procedure i pravila za nabavku i ugovaranje, koji se primenjuju na ugovore u sklopu pomoći zemljama kandidatima za članstvo u EU. Primenjuje se i na projekte finansirane iz pretpristupnih fondova, umesto pravila o javnoj nabavci zemlje korisnice).

Načelo održivog razvoja u integrisanom upravljanju komponentama životne sredine prepoznato je u setu zakonskih akata Republike Srbije (npr. Zakon o zaštiti životne sredine, član 9).

Jedan od osnovnih alata politike efikasnog korišćenja energije jeste Program i plan energetske efikasnosti, koji donosi jedinica lokalne samouprave (Zakon o efikasnom korišćenju energije, Službeni glasnik RS, br. 25/2013, član 6).

Ruralni razvoj EU temelji se na LEADER pristupu (LEADER je akronim za Links between actions for the development of the rural economy) i funkcionisanju LAG-ova (Lokalne akcione grupe kao nosioci projektno-budžetskih inicijativa). LEADER je kreiran sa namerom da pomogne opštinama, ljudima, grupama, preduzećima u ruralnim područjima u sprovođenju integrisanih, kvalitetnih i originalnih strategija održivog razvoja. Jedno od ključnih pitanja ruralnog razvoja tiče se budućnosti lokalnih zajednica zemalja kandidata, u kojima dominiraju upravo ruralna područja (prema Publikaciji Evropske mreže za ruralni razvoj).

STANDARDI SISTEMA MENADŽMENTA

ISO 9001:2015

Sistem menadžmenta kvalitetom

Predstavlja  osnovni upravljački standard koji je primenljiv u svim tipovima organizacija, bez obzira kojom delatnošću se bave (uslužne delatnosti, proizvodnja, trgovina, …) i koje su veličine. Standard je zasnovan na osam menadžment principa koji su osnova za uspešno poslovanje i upravo je i nastao kao rezultat „Dobre menadžment prakse“ najuspešnijih kompanija.

Praksa je pokazala da je ISO 9001 najbolje uvesti kao prvi, tj. kao osnovni menadžment sistem, na koji se relativno lako nadograđuju ostali sistemi (ISO 14001, BS OHSAS 18001, HACCP i dr.).

ISO 14001:2015

Sistem upravljanja zaštitom životne sredine

ISO 14001 obično uvode proizvodna privredna društva koja predstavljaju zagađivače životne sredine, mada se danas sve više za ovaj standard odlučuju i ostali tipovi organizacija.

Standard ISO 14001 omogućava preduzećima da demonstriraju odlučnost za smanjenje zagađenja i odgovarajuću politiku zaštite životne sredine, uvođenjem konzistentnog i dokumentovanog sistema upravljanja zaštitom životne sredine.

BS OHSAS 18001:2007

Sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu

Ovaj standard se odnosi na bezbednost i zdravlje na radu tj. na upravljanje u kompaniji na takav način da se obezbedi što efektivnije upravljanje zaštitom zdravlja i bezbednosti  na radu. On se takođe veoma uspešno integriše sa ISO 9001. Po svojoj strukturi je gotovo indentičan sa ISO 14001 pa je dobro ovaj standard uvoditi zajedno sa ISO 14001.

HACCP i ISO 22000

Sistem upravljanja bezbednošću  hrane

HACCP – Hazard Analisys and Critical Control Point (u prevodu Analiza opasnosti i kritične kontrolne tačke) predstavlja kontrolni alat koji se primenjuje u cilju  proizvodnje zdrave i bezbedne hrane.

U 2005. godini je usvojen i ISO 22000:2005 - standard za uspostavljanje sistema upravljanja bezbednošću hrane.