LEAP je osnovni strateško-planski dokument za razvoj i unapređenje životne sredine jedne lokalne samouprave. On zahteva precizno definisanje najvažnijih problema u oblasti zaštite životne sredine i daje jasan plan akcija za njihovo rešavanje.
LEAP je dokument koji obuhvata postojeće stanje životne sredine, uključujući ga u zvanične postupke planiranja.
Ciljevi izrade LEAP-a
Lokalni ekološki akcioni plan (LEAP) treba da:
Program energetske efikasnosti jeste planski dokument koji donosi jedinica lokalne samouprave, odnosno drugi obveznik sistema energetskog menadžmenta o planiranom načinu ostvarivanja i veličini planiranog cilja uštede energije, za period od najmanje tri godine.
Program EE JLS mora da sadrži elemente propisane Zakonom o efikasnom korišćenju energije. Budući da Nacionalni akcioni plan za energetsku efikasnost Republike Srbije (u daljem tekstu: NAPEE RS) i Program EE JLS treba da čine jedinstvenu celinu, metodologija proračuna ušteda energije u Programu EE JLS treba da je istovetna metodologiji koja se primenjuje prilikom izrade NAPEE RS, odnosno metodologiji za izračunavanje ušteda energije koja je razvijena u skladu sa preporukama Evropske komisije i preporukama „EMEEES” projekta. Istovremeno, cilj ušteda energije definisan Programom EE JLS mora da bude usklađen sa ciljem definisanim u NAPEE RS, kao i sa ciljem propisanim Uredbom o utvrđivanju graničnih vrednosti godišnje potrošnje energije na osnovu kojih se određuje koja privredna društva su obveznici sistema energetskog menadžmenta, godišnjih ciljeva uštede energije i obrasca prijave o ostvarenoj potrošnji energije (u daljem tekstu: Uredba o godišnjim ciljevima uštede energije obveznika SEM).
U obuhvatu Programa EE JLS, odnosno u obuhvatu SEM u JLS nalaze se objekti javne namene, objekti koje koriste javne službe (JS), javna komunalna preduzeća (JKP) i javna preduzeća (JP) čiji je osnivač JLS, drugi objekti za koje jedinica lokalne samouprave posredno ili neposredno snosi troškove potrošnje energije, odnosno energenata, tekućeg i/ili investicionog održavanja, te komunalne usluge koje pružaju JKP čiji je osnivač JLS.
U obuhvatu SEM JLS ne nalaze se industrijski sektor (osim, eventualno, rada JKP i JP), sektor saobraćaja (osim transporta u okviru JKP i JP), kao ni sektor domaćinstava.
Program energetske efikasnosti mora da sadrži:
Plan kvaliteta vazduha je osnovni dokument za upravljanje kvalitetom vazduha na lokalnom nivou. Plan kvaliteta vazduha donosi se na osnovu ocene stanja kvaliteta vazduha i obuhvata sve glavne zagađujuće materije i glavne izvore zagađivanja vazduha koji su doveli do zagađenja, kao i mere koje će se preduzeti u cilju sprečavanja ili smanjenja zagađenja i poboljšanja kvaliteta vazduha.
Strategija lokalnog održivog razvoja je najvažniji dugoročni strateško-razvojni dokument svake lokalne zajednice, opštine ili grada.
Strateški planski dokumenti (strategije, planovi, programi) osnov su za realizaciju koncepta dobrog upravljanja resursima lokalne zajednice i jedan od glavnih mehanizama sprovođenja politike lokalnog razvoja.
Lokalna samouprava (opština ili grad) donosi programe razvoja i stara se o zaštiti životne sredine, donosi programe korišćenja i zaštite prirodnih vrednosti i programe zaštite životne sredine, odnosno lokalne akcione i sanacione planove, u skladu sa strateškim dokumentima i svojim interesima i specifičnostima i utvrđuje posebnu naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine (Zakon o lokalnoj samoupravi, Sl. glasnik RS br. 129/07, 83/14 – dr. zakon, 101/16 – dr. zakon i 47/18; član 20, alineje 1 i 11; a u skladu sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi).
Izrada strategije podrazumeva i izradu akcionih planova za prioritetne oblasti identifikovane u skladu sa pretpristupnim fondovima EU. Izrada akcionih planova bi trebalo da učini lokalnu samoupravu konkurentnijom u procesu približavanja evropskim standardima, a kadar obučenijim za korišćenje IPA (instrumenti pretpristupne pomoći) komponenti.
Članom 13. Zakona o upravljanju otpadom („Sl. glasnik RS“, br. 36/2009, 88/2010 i 14/2016, 95/18 – dr.zakon), definisano je da je izrada Lokanog plana upravljanja komunalnim otpadom obaveza lokalne samouprave. Ovaj plan se donosi za period od 10 godina, a ponovo se razmatra svakih pet godina, i po potrebi revidira i donosi za narednih 10 godina.
Plan treba da sadrži, između ostalog, sve dostupne relevantne podatke i informacije trenutnog stanja u direktnoj i indirektnoj vezi sa upravljanjem otpadom na lokalnom nivou, njihova pomeranja u odnosu na pređašnje stanje, projekcije budućih kretanja, zakonske, strateške i institucionalne okvire za delovanje, načine postupanja sa otpadom, prepoznate probleme, definisane najprihvatljivije modele za postizanje pune kontrole nad svim tokovima otpada od nastajanja, razdvajanja, sakupljanja, transporta, tretmana i deponovanja, nove koncepte upravljanja otpadom, određene ciljeve, finansijska ulaganja i aktivnosti za dostizanje ciljeva.
Lokalni plan upravljanja otpadom ima za cilj da da merljiv doprinos unapređenju stanja i sistema upravljanja otpadom na teritoriji lokalne samouprave u narednom periodu i bude pokretač promene u načinu razmišljanja o otpadu u pravcu racionalnijeg korišćenja resursa, ekonomizacije upravljanja otpadom, investicionom pristupu veze otpad – energija, tehnologizacije procesa upravljanja otpadom, i naposletku posledično minimizacije štetnog uticaja na životnu sredinu.
Sadržaj Lokalnog plana upravljanja otpadom je sledeći:
1) očekivane vrste, količine i poreklo ukupnog otpada na teritoriji JLS;
2) očekivane vrste, količine i poreklo otpada koji će biti iskorišćen ili odložen u okviru teritorije obuhvaćene planom;
3) očekivane vrste, količine i poreklo otpada koji će se prihvatiti iz drugih jedinica lokalne samouprave;
4) očekivane vrste, količine i poreklo otpada koji će se otpremiti u druge jedinice lokalne samouprave;
5) ciljeve koje treba ostvariti u pogledu ponovne upotrebe i reciklaže otpada u oblasti koja je obuhvaćena planom;
6) program sakupljanja otpada iz domaćinstva;
7) program sakupljanja opasnog otpada iz domaćinstava;
8) program sakupljanja komercijalnog otpada;
9) program upravljanja industrijskim otpadom;
10) predloge za ponovnu upotrebu i reciklažu komponenata komunalnog otpada;
11) program smanjenja količina biorazgradivog i ambalažnog otpada u komunalnom otpadu;
12) program razvijanja javne svesti o upravljanju otpadom;
13) lokaciju postrojenja za sakupljanje otpada, tretman, odnosno ponovno iskorišćenje i odlaganje otpada, uključujući podatke o lokacijskim uslovima;
14) mere za sprečavanje kretanja otpada koji nije obuhvaćen planom i mere za postupanje sa otpadom koji nastaje u vanrednim situacijama;
15) mere sanacije neuređenih deponija;
16) nadzor i praćenje planiranih aktivnosti i mera;
17) procenu troškova i izvore finansiranja za planirane aktivnosti;
18) mogućnosti saradnje između dve ili više jedinica lokalne samouprave;
19) rokove za izvršenje planiranih mera i aktivnosti;
20) druge podatke, ciljeve i mere od značaja za efikasno upravljanje otpadom.
Povećanje količine generisanog komunalnog otpada predstavlja jedan od velikih problema naše civilizacije. Generisani otpad predstvalja najveću opasnost u slučaju kada se nekontrolisano odlaže na smetlišta, gde dolazi do zagađenja svih parametara životne sredine, a posebno vode, kako površinske, tako i podzemne.
Divlja deponija, prema članu 5. Zakona o upravljanju otpadom, jeste mesto, javna površina, na kojoj se nalaze nekontrolisano odložene različite vrste otpada i koje ne ispunjava uslove utvrđene propisom kojim se uređuje odlaganje otpada na deponije.
Broj divljih deponija je vrlo promenljiv jer one nastaju relativno velikom brzinom, povremena čišćenja smetlišta i prenos otpada na sanitarnu deponiju, često nemaju značajniji efekat.
Cilj izrade Katastra divljih deponija jeste identifikacija broja, lokacije i količine deponovanog otpada na smetlištima za izradu baze podataka, na osnovu koje bi JLS planirala saniranje postojećih divljih deponija, proširenje teritorije organizovanog odvoženja otpada, nabavku opreme za sakupljanje, selekciju i transport otpada.