IPPC

Integrisana dozvola – Integrisana kontrola i sprečavanje zagađenja (IPPC)

 

Predstavlja integrisan pristup kontroli zagađivanja koji podrazumeva svođenje na minimum potrošnju sirovina i energije, sprečavanje ili smanjenje emisija u vazduh, vodu i zemljište, upravljanje otpadom i uzimanje u obzir prekograničnog konteksta.

 

Integrisana dozvola je odluka nadležnog organa doneta u formi rešenja kojom se odobrava puštanje u rad postrojenja ili njegovog dela, odnosno obavljanje aktivnosti čiji sastavni deo čini dokumentacija sa utvrđenim uslovima kojima se garantuje da takvo postrojenje ili aktivnost odgovaraju zahtevima predviđenim Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine (,,Sl. glasnik RS“, br. 135/04 i 25/15).

 

Integrisana dozvola se izdaje za: rad novih postrojenja (od stupanja na snagu IPPC zakona nijedno novo IPPC postrojenje ne može započeti rad bez integrisane dozvole), rad i bitne izmene u radu – postojeća postrojenja su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu do 2020. godine u skladu sa rokovima utvrđenim Uredbom o utvrđivanju programa dinamike podnošenja zahteva za izdavanje integrisane dozvole („Sl. glasnik RS“, br. 108/08). Dozvola se, izuzetno, može odnositi i na prestanak aktivnosti.

 

Integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine (eng. integrated pollution prevention and control- IPPC) predstavlja integrisan pristup kontroli zagađivanja, koji podrazumeva svođenje na minimum potrošnju sirovina i energije, sprečavanje ili smanjenje emisija u vazduh, vodu i zemljište, upravljanje otpadom i uzimanje u obzir prekograničnog konteksta.

Evropska komisija je 1996. godine usvojila Direktivu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja, koja ima za cilj postizanje integrisanog sprečavanja i kontrole zagađenja poreklom od industrijskih aktivnosti, a u kojoj se od operatera industrijskih postrojenja, na koje se Direktiva odnosila, zahteva da pribave dozvolu od nadležnih organa država članica EU. Takve dozvole zasnovane su na primeni najboljih dostupnih tehnika (engl. Best Available Techniques- BAT) i kontroli emisija u sve sfere životne sredine. Direktiva 96/91/EC je 2008. godine zamenjena novom IPPC Direktivom 2008/1/EC, a 2014. godine stupila je na snagu Direktiva o industrijskim emisijama 2010/75/EU koja je zamenila IPPC Direktivu.

U Srbiji je, prema IPPC Direktivi, 2004. godine donet Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine (dopunjen 2015. godine), uz prateće podzakonske akte kojima se uređuju pojedina pitanja iz oblasti integrisanog sprečavanja i kontrole zagađivanja životne sredine.

Integrisana dozvola se izdaje za:

– rad novih postrojenja (od stupanja na snagu IPPC zakona nijedno novo IPPC postrojenje ne može započeti rad bez integrisane dozvole),

– rad i bitne izmene u radu – postojeća postrojenja su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu do 2020. godine.

Integrisana dozvola se, izuzetno, može odnositi i na prestanak aktivnosti. Integrisana dozvola je odluka nadležnog organa doneta u formi rešenja kojom se odobrava puštanje u rad postrojenja ili njegovog dela, odnosno obavljanje aktivnosti čiji sastavni deo čini dokumentacija sa utvrđenim uslovima kojima se garantuje da takvo postrojenje ili aktivnost odgovaraju zahtevima predviđenim Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine (,,Sl. glasnik RS“, br. 135/04 i 25/15). Integrisanom dozvolom se utvrđuju uslovi ispuštanja zagađujućih materija ili energije u sve medijume životne sredine.

Zahtev za dozvolu sadrži opis instalacija i njihovih aktivnosti, plan korišćenja sirovina i energije u proizvodnom procesu, izvore, prirodu i količine emisija, značajne efekte emisija na životnu sredinu, predložene tehnologije i tehnike za sprečavanje i redukciju emisija, mere za prevenciju i povraćaj otpada, i mere za monitoring emisija. Zahtev, takođe, sadrži i netehnički prikaz.

Sadržaj dokumentacije, koja se prilaže uz zahtev je sledeći:

1. projekat za planirano, odnosno izgrađeno postrojenje;
2. izveštaj o poslednjem tehničkom pregledu;
3. plan monitoringa;
4. rezultati merenja činioca životne sredine;
5. plan upravljanja otpadom;
6. plan mera za efikasno korišćenje energije;
7. plan mera za sprečavanje udesa;
8. plan mera za zaštitu životne sredine;
9. akt o pravu korišćenja prirodnih resursa;
10. izjava o istinitosti podataka;
11. saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu i procenu opasnosti od udesa (za nova postrojenja);
12. saglasnost na studiju uticaja zatečenog stanja, procenu opasnosti od udesa i programa mera prilagođavanja postrojenja uslovima Zakona (za postojeća postrojenja).

Postupak izdavanja dozvole počinje razmatranjem zahteva. Sledeći korak je obaveštavanje organa, organizacija i javnosti. Nakon toga, pristupa se izradi nacrta dozvole, što je predviđeno da se završi u roku od 45 dana od podnošenja zahteva. Nakon rada tehničke komisije, odlučuje se o zahtevu i celokupan postupak traje 120 dana, a može biti u izuzetnim slučajevima produžen najduže do 240 dana.

Izdata dozvola važi 10 godina, ali podleže ponovnom razmatranju od strane nadležnog organa najmanje dva puta u toku važenja.