Ostale usluge

EMP

Plan upravljanja životnom sredinom (EMP) integralni je deo tehničke dokumentacije koja je namenjena da obezbedi adekvatnu primenu predloženih mera zaštite životne sredine. Ovaj plan, takođe, olakšava razumevanje efekata mera zaštite i uvođenje potrebnih poboljšanja i korekcija u fazi implementacije projekta izgradnje.

 

EMP mora biti napisan u skladu sa uslovima propisanim u Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu i tehničkom dokumentacijom glavnog projekta.

 

Plan upravljanja životnom sredinom identifikuje potencijalne uticaje na životnu sredinu i definiše procedure koje treba da budu implementirane od strane Izvođača radova ili institucija koje snose odgovornost za građevinske radove.

 

EMP je uvek karakterističan za određenu lokaciju, odnosno gradilište, izrađuje se da bi se obezbedilo da se sve neophodne mere identifikuju i primene u cilju zaštite životne sredine u skladu sa regulativom koja uređuje oblast zaštite životne sredine.

 

Monitoring i mere koje predlaže EMP sprovode se zajedno sa izvođenjem konstrukcionih radova.

 

Izveštavanje za NRIZ i LRIZ

 

Pružanje usluga registracije i prijave za nacionalni i lokalni registar izvora zagađivanja, kao i izrada:

– Godišnjeg izveštaja o bilansima emisija zagađujućih materija u vodu, vazduh i zemljište u skladu sa Pravilnikom o metodologiji za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora zagađivanja kao i metodologiji za vrste, način i rokove prikupljanja podataka („Sl. glasnik RS“, br. 91/10, 10/13 i 98/16);

 

– Godišnjeg izveštaja o otpadu u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom („Sl. glasnik RS“, br. 36/09, 88/10, 14/16 i 95/18 – dr. zakon) i Pravilnikom o obrascu dnevne evidencije i godišnjeg izveštaja o otpadu sa uputstvom za njegovo popunjavanje („Sl. glasnik RS“, br. 95/10 i 88/15);

 

– Godišnjeg izveštaja o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada (PTP2) u skladu sa Uredbom o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, obrascu dnevne evidencije o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjem izveštaju, načinu i rokovima dostavljanja godišnjeg izveštaja, obveznicima plaćanja naknada, kriterijumima za obračun, visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade („Sl. glasnik RS“, br. 54/10, 86/11 i 15/12, 41/13 – dr. pravilnik, 3/14 i 95/18 – dr. zakon).

Zakonski rok za dostavu izveštaja je 31. mart tekuće godine za podatke iz prethodne godine.

 

Procena stanja zaštite životne sredine i zaštite zdravlja i bezbednosti na radu preduzeća – ,,Ekološki dijagnostički izveštaj” obuhvata procenu:

 

  1. Prirode i obima, štetnih uticaja na životnu sredinu
  2. Usklađivanja postojećih poslovnih kapaciteta sa pozitivnim/važećim zakonima i propisima o životnoj sredini (uključujući zaštitu zdravlja i bezbednost na radu)
  3. Troškova za saniranje (štete nastale u prošlosti, a koja je navedena pod 1) i smanjenje štete povezane sa tekućim aktivnostima, koja je navedena pod 2).

Cilj procene je ocena trenutnog stanja zaštite životne sredine i zaštite zdravlja i bezbednosti na radu u funkciji kompletiranja dijagnostičkog izveštaja- Due diligence, u procesu privatizacije ili prodaje preduzeća.

 

Konsalting standarda

 

STANDARDI SISTEMA MENADŽMENTA

ISO 9001:2015

Sistem menadžmenta kvalitetom

Predstavlja  osnovni upravljački standard koji je primenljiv u svim tipovima organizacija, bez obzira kojom delatnošću se bave (uslužne delatnosti, proizvodnja, trgovina, …) i koje su veličine. Standard je zasnovan na osam menadžment principa koji su osnova za uspešno poslovanje i upravo je i nastao kao rezultat „Dobre menadžment prakse“ najuspešnijih kompanija.

Praksa je pokazala da je ISO 9001 najbolje uvesti kao prvi, tj. kao osnovni menadžment sistem, na koji se relativno lako nadograđuju ostali sistemi (ISO 14001, BS OHSAS 18001, HACCP i dr).

 

ISO 14001:2015

Sistem upravljanja zaštitom životne sredine

ISO 14001 obično uvode proizvodna privredna društva koja predstavljaju zagađivače životne sredine, mada se danas sve više za ovaj standard odlučuju i ostali tipovi organizacija.

Standard ISO 14001 omogućava preduzećima da demonstriraju odlučnost za smanjenje zagađenja i odgovarajuću politiku zaštite životne sredine, uvođenjem konzistentnog i dokumentovanog sistema upravljanja zaštitom životne sredine.

 

BS OHSAS 18001:2007

Sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu

Ovaj standard se odnosi na bezbednost i zdravlje na radu tj. na upravljanje u kompaniji na takav način da se obezbedi što efektivnije upravljanje zaštitom zdravlja i bezbednosti  na radu. On se takođe veoma uspešno integriše sa ISO 9001. Po svojoj strukturi je gotovo indentičan sa ISO 14001 pa je dobro ovaj standard uvoditi zajedno sa ISO 14001.

 

Vodne dozvole

 

Vodnom dozvolom se utvrđuju način, uslovi i obim korišćenja voda, način, uslovi i obim ispuštanja otpadnih voda, skladištenja i ispuštanja hazardnih i drugih supstanci koje mogu zagaditi vodu, kao i uslovi za druge radove kojima se utiče na vodni režim.

Vodna dozvola nije uslov za izdavanje upotrebne dozvole; izdaje se na određeno vreme, a najduže za period od 15 godina.

Vodnu dozvolu, u skladu sa odredbama ovog zakona, pribavlja investitor kada je u vodnim uslovima naznačena obaveza njenog pribavljanja. Izdavanje vodne dozvole se obavlja van postupka objedinjene procedure.

 

Studije opravdanosti

 

Pre početka izrade tehničke dokumentacije za građenje objekta iz člana 133. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispr., 64/10- US, 24/11, 121/12, 42/13- US, 50/13- US, 98/13- US, 132/14, 145/14, 83/18 i 31/19), za koje građevinsku dozvolu izdaje nadležno ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, a koji se finansiraju sredstvima iz budžeta, obavljaju se prethodni radovi na osnovu čijih rezultata se izrađuje studija opravdanosti.

Osnovni cilj izrade Studije opravdanosti je elaboracija relevantnih podataka i analiza, na osnovu kojih bi odgovarajući državni organi i investitor mogli da donesu odluku o davanju odobrenja za izgradnju, radu i pružanju finansijske podrške za realizaciju konkretnog projekta.

Studijom opravdanosti određuje se naročito prostorna, ekološka, društvena, finansijska, tržišna i ekonomska opravdanost investicije za izabrano rešenje, razrađeno idejnim projektom, na osnovu kojeg se donosi odluka o opravdanosti ulaganja, za projekte u čijem finansiranju učestvuju korisnici javnih sredstava, bez obzira na to da li je investitor korisnik javnih sredstava.

Krajnji cilj izrade studije opravdanosti je dobijanje građevinske dozvole.